О књизи: 1990. / „Године су пролазиле, а та моја стара зловоља, као што сам већ рекао, спласнула се, заборављена или запамћена са избледели бол Оживео је, чак и спаљен, када сам видео старог Вишњевца на месту у близини његовог градског стана До тада, можда петнаестак година, није ми запео за око ни у престоници, ни у граду у коме сада живи, или у нашем селу, где се, кажу, посећује повремено, казнио сам се, драги, немој нехотице увредити човека. бол, не би требало свесно да пожелиш ово некоме.."